Istorija kaže sledeće… Župski vinski viteški red „Monah Dorotej“ je drugi po redu vinski viteški red u Srbiji. Osnovan je 2002. godine, godinu dana iza subotičkog reda „Arena Zabatkiensis“. Subotičani su, praktično, inicirali osnivanje Župskog reda – jer, takva su pravila vinskih vitezova. Ne može se red osnovati samostalno, odlukom grupe ljudi. Mora da postoji inicijator (kum, rukopolagač) koji u svoje redove prima nekoliko novih članova koji kasnije mogu da osnuju i svoj sopstveni red.
Župski vinski viteški red „Monah Dorotej“ funkcioniše po svim pravilima vinskih viteških redova. Ima svog velikog majstora, zamenika, vitezove, vinonoše i počasne članove. I pored toga što postoji gradacija u nazivima, osnovno pravilo vinskih vitezova je „svi smo jednaki“. Red sačinjavaju na prvom mestu vinari, ali i drugi ljudi – oni koji svojim činjenjem doprinose promociji kulture i vinske kulture, humanosti i promociji regiona Župa.
Postoje različiti načini unutrašnje organizacije vinskih viteških redova. Tako ima nekih redova gde je članstvo uslovljeno isključivo članarinom i finansijskim elementom. „Monah Dorotej“ radi drugačije. Svi članovi su postali vitezovi isključivo putem svojih prethodnih zasluga i isključivo na preporuku starijih vitezova. Pre prijema u red obavezno je „stažiranje“ u činu vinonoše. I za vinonoše, i za vitezove, na prijemu se organizuje ispit, a uspeh na ispitu potvrđuju svi članovi reda dizanjem čaša. Na prijemu vinonoša u vinski viteški red, budući vitezovi polažu zakletvu.
Za počasne članove ispit se ne održava, već o budućem članu neko od starijih vitezova izlaže zašto je baš on / ona predložen da bude počasni član. I tom prilikom članovi podizanjem čaša potvrđuju prijem u red.
U Evropi je prvi vinski red osnovan pre oko 350 godina u Švajcarskoj, sa ciljem da se vino kao božansko piće izdvoji od ostalih.
Inače, bratstva vitezova vinove loze (vinski viteški redovi) vode svoje poreklo od davnih dana u Francuskoj kada je viteštvo cvetalo, pravila časti su preovladavala, a viteštvo je bilo „u trendu“.
Sve do 13. veka trovanje je bilo gotovo profesionalna opasnost za kraljevske porodice i njihove goste. U to vreme kraljevskim dekretom su osnovana prva vinska viteštva i bila su poznata kao „Conseil des Eshansons“, savet majstora pehara.
Ovi prvi vinski vitezovi uzgajali su vinovu lozu, pravili vina i degustirali vina, garantujući njihovu čistoću za kraljeve i njihove goste. Iz ovog početka evoluirao je bonton trpeze, brak vina sa hranom, pa čak i do danas, degustacija vina za stolom pre služenja gostiju.
Danas u Srbiji postoji ukupno 11 vinskih redova. U Evropi postoji više od 550 vinskih redova.
Svetski kongres udruženja vinskih vitezova održan je u Srbiji od 31. maja do 6. juna 2012. Na kongresu koji je održan 47. put, i čiji je organizator bilo Udruženje Evropski vinski vitezovi „Sveti Georgije“ iz Novog Sada, učestvovalo je više od 150 vinara iz celog sveta. Ovo je bio prvi put da se ovakav događaj organizuje u nekoj državi jugoistočne Evrope.
Posle više od 20 godina postojanja u Župskom vinskom viteškom redu „Monah Dorotej“ imamo ozbiljne vinare i vinarije, nekoliko članova sa akademskim obrazovanjem, pa i jednog doktora nauka enološke struke koji je ujedno i vlasnik vinarije. Imamo i mlade članove, vinare koji će tek dati svoja najbolja vina i pred kojiima je budućnost.
Učestvovali smo u pripremi i relizaciji mnogih značajnih projekata. Sve smo jači i sve smo aktivniji. Kao i najbolja vina – sa godinama smo sve bolji. Imamo potencijala, imamo planova, imamo i ljude koji će ih realizovati. U slavu vina.
Živeli!