Vinski vitezovi dele zajedničke vrednosti. One su zasnovane na visokom kvalitetu proizvedenih vina, promociji i razumnom konzumiranju, održavanju tradicije, druželjubivosti i širenju kulture vina i hrane. Vinski viteški red „Monah Dorotej“ je mesto gde se prikupljaju znanja, razmenjuju iskustva, obučavaju mladi, a grožđu i vinu se pristupa sa poštovanjem, znanjem i željom za postizanje najboljeg mogućeg. To je udruženje vinskih profesionalaca i amatera koji dele ista interesovanja i trude se da, nenametljivo i sa stilom, predstavljaju vina svog regiona i svoje zemlje. Pokazuju plemenitost i kvalitet vina i njegovu neraskidivu povezanost sa gastronomijom.
Monah Dorotej je, zajedno sa svojim sinom Danilom, sagradio manstir Drenču. Njegova gradnja je počela 2. marta 1382. godine, onda kada im je srpski knez Lazar dao dozvolu za gradnju, a uz nju i velika imanja u Župi.
U svečanim prilikama vinski vitezovi Župe su odeveni u svoju vitešku odoru. Kod vitezova iz reda „Monah Dorotej“ ona je sačinjena od dugačkog plašta, tamno crvene boje, protkanog zlatnim nitima i odgovarajuće kape. Kapa je sa jedne strane okićena perom iz repa fazana. Fazanovo pero pokazuje čistotu vinograda u Župi, gde su fazani, te plemenite ptice, veoma čest gost.
Sem toga, oko vrata vitezovi imaju i lanac na kome je zakačen drveni medaljon – pečat (napravljen od iste one hrastovine od koga se pravi i dobra vinska burad) sa oznakom viteškog reda. Na pečatu je, svuda po obodu, ispisan tekst „Župski vinski viteški red monah Dorotej“. U sredini je gravura preneta sa manastira Drenča koji je u XIV veku sagradio monah Dorotej. Na toj gravuri je predstavljena „ala sa Željina“, dobro poznata iz narodne legende ovog kraja.
Ova legenda se priča u nekoliko različitih verzija, ali svaka sadrži grožđe i vino, a to mnogo govori o tradiciji vinogradarstva i vinarstva u ovom kraju. To potvrđuje i arheologija, koja kaže da se u ovom kraju vino gradilo još od Rimljana, pa i pre njih.
Vinski vitezovi su danas tu da ovu dugu tradiciju prošire i prenesu potomstvu.
Ala željinska je mitski predak svih Župljana, zaštitnik i dobročinitelj, štitila je Župu od grada, a berićet sa raznih strana donosila u Župu, te je zrno grožđa bilo k’o volujsko oko, a klasovi žita od po jednu litru.
Jednom krenu kiridžije iz Tutina za Župu po vino i rakiju, a ala tutinska im na polazu reče: „Čujte kiripodžije, kad dođete na Željin pozovite Alu željinsku i kažite joj: Alo željinska, poručila ti je Ala tutinska da joj pošalješ vina i rakije.
Kad kiridžije stigoše na brdo Metalicu podno Željina zavikaše: Ooo, alo, ooo, željinska aaa, pozdravila te ala tutinska aaa, da joj pošalješ trnjina aaa i gloginja aaa.
Istog trena nasta po Župi cika, piska, vriska, i silni vetrovi, ala željinska počupa sve trnjine i gloginje po Župi i posla za Tutin, a Župi ostavi vina i rakije.